Olakšajte deci stres kraja školske godine

Kraj školske godine donosi glavobolje deci i roditeljima. Roditelji insistiraju na pojačanom učenju, a deca osećaju pritisak zbog učestalih ispitivanja i pisanja testova u školi i očekivanja roditelja vezana za školski uspeh.

Kraj školske godine donosi glavobolje deci i roditeljima. Roditelji insistiraju na pojačanom učenju, a deca osećaju pritisak zbog učestalih ispitivanja i pisanja testova u školi i očekivanja roditelja vezana za školski uspeh.

Zbog svega toga  deca osećaju strah,  uzbuđenje, uznemirenost i teskobu. Svi navedeni osećaji definišu se kao stres, koji je svojstven odraslima, ali i deci. Budući da stres ne bira godine, jednako ga mogu osećati deca u prvom, petom ili osmom razredu, kao i u srednjoj školi.

Izloženost stresu jednako je rizična za njihovo zdravlje kao i za zdravlje odraslih. Zato im je potrebna podrška i razumevanje porodice i okoline. Važno je da roditelji u takvim situacijama puno razgovaraju sa njima i pokušaju da im pomognu da se oslobode pritiska ohrabrivanjem, optimizmom, ali i konkretnim potezima poput pomoći u planiranju vremena, organizaciji obaveza i traženju optimalnih rešenja.

Nasuprot ukorenjenim scenarijima kraja školske godine kada roditelji i okolina savetuju decu da je “sada zadnji trenutak kada treba zapeti” i da sve aktivnosti koje “oduzimaju” vreme – poput igre i odmora, treba svesti na minimum, jer, “za to će biti vremena celo leto”, izuzetno je važno za decu da u stresnim razdobljima, imaju vremena za opuštanje, igru i druženje sa prijateljima.

Realnost je ta da, ako dete nije “zapelo” tokom cele godine, malo će moći da uradi na samom kraju školske godine. U takvim slučajevima su deca izložena najvećem stresu. Okolina ih vidi samo kao učenike, a ne i kao decu koja imaju pravo na opuštanje, igru i odmor.

Šta raditi u poslednjih pet minuta?

• Kazne i prebacivanja neće pomoći u situacijama kada je i dete samo frustrirano svojim neuspehom. Pre svega, treba pokazati razumevanje, podršku i pružiti pomoć.
• Pokušajte da smirite dete i uveriti ga da nije sve izgubljeno i da svaki problem ima svoje rešenje. Zajedno sa detetom dogovorite vreme učenja, zavisno od sklonosti i navika i kada dete ima najviše koncentracije (jutarnji, večernji tip) a zatim pronađite i odaberite neku od metoda za pomoć u učenju.
• Mentalne mape mogu biti vrlo korisne u razvijanju samostalnosti kod učenja, a posredno utiču i na uspeh u učenju. Organizovanjem informacija na ovaj način deca stiču dragocena iskustva o važnosti specifičnog vizualnog predstavljanja gradiva koje žele da nauče.
• Učenje u društvu sa drugaricom ili drugom koji ima bolju ocenu takođe može da pomogne.
• Svaki dan ispitajte znanje stečeno toga dana. Detetu će to pomoći jer će uočiti svoj napredak na dnevnoj bazi i tako steći volju i samopouzdanje za dalje.
• Ako dete ne uspe da popravi lošu ocenu do kraja školske godine, nemojte pribegavati kaznama već se skoncentrišite na pripreme za popravni ispit.

Da li je vaše dete pod pritiskom u periodu zaključivanja ocena?

Autor: Gordana Benat

Izvor: www.skole.hr